• Традиционални фокус на идентификовању једног биолошког или срединског фактора
• Модел развоја детета –наглашава комплексну динамичну међузависност биолошких фактора и окружења детета и породице

РАНА ДИЈАГНОЗА АУТИЗМА

• Први симптоми аутизма некада се јављају у осмом месецу живота
• Родитељи се готово никада не обраћају за савет пре 18. месеца живота њиховог детета
• Дефинитивна дијагноза аутизма ретко се поставља пре четврте године
• Рана детекција и рана интервенција позитивно утичу на исход аутистичног поремећаја

ИСТРАЖИВАЊА ПОКАЗУЈУ ДА ДЕЦА , ДИЈАГНОСТИКОВАНА У ДРУГОЈ ГОДИНИ ЖИВОТА , ПО ПРАВИЛУ ЗАДРЖАВАЈУ ДИЈАГНОЗУ АУТИЗМА И КАСНИЈЕ.

ПРЕДНОСТ  РАНЕ  ДИЈАГНОСТИКЕ

-Услов за рану интервенцију и бољу прогнозу
-Смањује стрес  родитеља
-Породица се упознаје са природом поремећаја и боље разуме дете

СИСТЕМИ КЛАСИФИКАЦИЈЕ

-ICD ( International Statistical  Classification of Diseases and Related Health Problems)-Светске здравствене организације
-DSM (Diagnostic and Statistical Manual of Mental  Disorders)- Америчке асоцијације психијатара

Према ICD- 10 класификацији ( F 84 ),первазивни –свепрожимајући развојни поремећај

• Квалитетно оштећење реципрочних социјалних интеракција
• Недостатак социоемоционалног реципроцитета
• оскудни, репетитивни и стереотипни обрасци понашања, интересовања и активности
• дефицити у развоју вербалне комуникације

DSM-V КРИТЕРИЈУМИ ( 2013 )

1. Дефицити у социјалној комуникацији и социјалним интеракцијама:

-социјално-емоционалној узајамности
– невербалној комуникацији
– у развоју, одржавању и разумевању социјалних односа

2. Ограничења,понављајући обрасци понашања, интереса или активности барем у два од наведених контекста:

-стереотипије ( покрети, коришћење објеката или говора )
-рутине у понашању
– веома ограничени интереси,
– хипер или хипоактивност на подражаје или необични интереси за поједине сензације из околине.

Тешкоће у постављању ране дијагнозе

• Дијагностички критеријуми за аутизам ICD -10 i DSM-IV-TR ретко се опажају у првој години живота
• Варијабилност симптома
• Неспремност родитеља да се суоче са проблемом

Симптоми аутизма у првој години ( истраживања ):

• Поремећај спавања
• Абнормални контакт очима
• Поремећај исхране
• Незаинтересованост за играчке
• Необичан став тела
• Не одазива се на име
• Аверзија према додиру
• Заинтересованост за одређене сензације

Симптоми  аутизма у другој години:

-Слаб развој говора или регресија говора
-Лоше социјалне интеракције
-Појава рутина и ритуала
-Тантруми, плакање
-Агресивно понашање
-Стереотипни покрети и стереотипна интересовања
-Недостатак имитације
-Хиперактивност
-Недостатак коришћења гестова

Рана дијагноза

Неуролошки прегледи

EEG (електроенцефалографија)- графички приказ електричне активности мозга .

-Деца са аутизмом имају слабију повезаност у левој хемисфери мозга, која је одговорна за језик.
-Повећану повезаност у регијама које су удаљене једне од друге.

MRI( магнетска резонанца)- сликовни приказ структуре мозга

• Сметње присутне у функционирању делова мозга кључних за језик, друштвене односе и емоције.

PET метода ( позитронска емисијска томографија) – друга техника сликовног приказивања мозга се првенствено користе као истраживачки алати, а не у почетној процени

-Аудиолошко тестирање
-Тестирање фрагилног X  хромосома
-Лабораторијски тестови за процену метаболичких проблема и сл.

Истраживања

• У Великој Британији просечна доб у којој се поставља дијагноза је око 6 година ( Howlin i Moor, 1997 )
• Родитељи постану свсни да постоје развојни проблеми око 18 месеци, а затраже помоћ 6 или 7 месеци касније.
• 46 % деце добије дијагнозу између 3. И 5. Године (Firth i sar, 1993 )
• 61 % деце ( Jones i sar, 2008 )

Аутор текста : Љиља Бобић-логопед