Bubamara – Kutak za roditelje

Kako naučiti dete da gleda na sat?

UČENJE NOVIH STVARI KOJE SE VAMA ČINE TAKO JEDNOSTAVNE,

ZA VAŠEG MALIŠANA MOGU BITI PRAVI IZAZOV.

sat_290115Deci je do pete godine pojam vremena apstraktan, jer ga ne mogu videti niti osetiti. Deca ne mogu da shvate vreme i način njegovog merenja na časove, minute, sekunde. Interesovanje za umeće gledanja na sat kod dece se javlja između pete i sedme godine života, a psiholozi smatraju da deca koja veštinu gledanja na sat savladaju ranije, imaju dara za matematiku.

Za početak vaše dete ne mora znati koliko je sati. Važno je da mu približite pojam vremena. To ćete najlakše učiniti kroz stvari koje su mu poznate. Pitajte ga šta je dugotrajno, a šta kratkotrajno. Pokušajte mu to objasniti uz pomoć svakodnevnih aktivnosti. Pitajte ga da li kupanje traje dugo u odnosu na putovanje na more ili, da li crtani film traje kratko u odnosu na šetnju? Koliko spavamo? Koliko minuta nam treba da pojedemo čokoladu, i mnoga druga pitanja koja su mu bliska.

Da bi dete shvatilo šta je to prošlost, a šta budućnost, povežite ove pojmove sa nekim događajem koji je drag Vašem mališanu. Možete ga na primer, pitati: „Kada smo bili na letovanju?“ ili “Kada mama dolazi s posla?“.

Možete mu ispričati priču. Neka glavni junak bude sat. On može da predstavlja zelenu livadu na kome rastu brojevi. Mala kazaljka neka bude spora gusenica, a velika veseli leptirić. Veseli leptirić razigrano leti u krug po zelenoj livadi. Za to vreme spora gusenica stigne samo od jednog do drugog. Broj na koji je gusenica stala označava koliko je sati, ali tek onda kada leptirić sleti na mirisni maslačak, broj 12.

Kada  dete pokaže interesovanje da nauči da gleda na sat i kada mu nakon pomenutih vežbica približite pojam vremena, iznenadite ga i pravim, dečjim satom, koji može da nosi oko ruke, ili budilnikom kraj kreveta. Neka bude sa dezenom njegovog omiljenog crtanog junaka. Prilikom učenja, koristite samo analogni časovnik.

 

PRVI DANI U VRTIĆU

Period adaptacije podrazumeva navikavanje deteta na novu sredinu, bitno različitu od porodičnetobgan_010914

* Period adaptacije deteta na kolektiv težak je kako za dete tako i za roditelja i vaspitača. Dobro je slediti put takozvane konstruktivne adaptacije tokom koje dete treba da poželi da dolazi u kolektiv.

* Roditelj treba biti smiren,nikako detetu ne sme pokazati svoju zabrinutost ili tugu što ga ostavlja. Rastanak s detetom se ne sme odlagati u nedogled. Dugo smirivanje ili ponovno vraćanje se ne preporučuje, jer dete plače. Dete će u buduće plakati duže očekujući da se roditelj vrati.

* Nakon nekog vremena, kada se dete prilagodi i oslobodi straha od nepoznatog, vrtić će postati mesto u koje će dete rado dolaziti i gde će provoditi vreme u igri sa novim prijateljima.

* Vaspitači isto tako postaju vrlo važne osobe u životu deteta i ono će biti smirenije i osećaće se sigurnije ako vidi da njegova mama i vaspitačica razgovaraju ljubazno.

puz_010914

* Po povratku iz vrtića, dobro je više vremena provoditi sa detetom.

* Šetati, igrati se, pričati priče, pružati nežnost, pokazati interes za njegove doživljaje iz vrtića.

* Važno je ostvariti dobar kontakt sa vaspitačima

 

 

 

 

 

 

 

RAZVIJANJE RADNIH NAVIKA KOD DECE

Prvu želju da obavljaju neke kućne poslove po uzoru na svoje roditelje, deca ispoljavaju vrlo rano, već sa navršenih godinu dana. Trenutak kada Vaše dete izrazi želju da usisava kada i Vi brišete prašinu ili širite veš, treba iskoristiti za pravilno vaspitanje dece.

navike_241013

 

 

 

 

 

 

 

To je veoma važan trenutak koji svaki roditelj treba da ispoštuje i da iskoristi, jer je polazna osnova za razvijanje radnih navika kod dece. Naravno, tu treba voditi računa da dete ne bude u dodiru sa nečim što je opasno za njega, kao što je struja, izvor toplote, sečivo. Ali ako dete izrazi želju da mesi testo, da pomogne mami da prostre veš, da obriše prašinu, to je trenutak koji zaista treba iskoristiti. Treba ga pohvaliti, jer ćemo na taj način, dobiti dete koje je sarađuje i koje poštuje roditelja, koje poštuje njegov uloženi trud.

Ukoliko na detetovu potrebu da nešto uradi odgovorimo sa „Nemoj to još si mali“ ili „Ti to ne znaš“ ili nekom drugom rečenicom koja detetu daje do znanja da to nije nešto čime ono treba da se bavi, rizikujemo da propustimo idealan trenutak za pravilno usmeravanje njegovih radnih navika.

 Svako zaustavljanje deteta u onom što želi da učini, u stvari ide na uštrb formiranja njegovih radnih navika. Posle toga dobijamo dete koje je lenjo i koje ne želi da radi. I kada imamo potrebu da dete uradi nešto u kući i kada bi to bilo jako korisno za roditelja, kada bi značilo odmenu rada roditelja u tom trenutku, koji je veoma umoran došao sa posla, mi imamo dete koje je upakovano u taj tako zvani ‘usluži me’ mentalitet, jer mi kao roditelji nismo znali da prepoznamo trenutak kada je dete htelo i imalo potrebu da formira svoje radne navike.

Obično roditelji deci uskraćuju mogućnost da na najranijem uzastu urade neke kućne poslove zato što smatraju da će deca samo napraviti još veći lom, ili da će to raditi suviše dugo.

Tu se radi o onom famoznom roditeljskom nedostatku strpljenja i vremena što je jako loše za formiranje radnih navika svog deteta. Ako ne budemo imali strpljenja da pustimo dete da se bavi obavezama bez obzira na kvalitet urađenog, jer moramo da znamo da je sam čin formiranja radnih navika prioritet u odnosu na kvalitet urađenog. Kvalitetom urađenog posla bavićemo se kasnije kad dete odraste i kada bude u stanju da shvati zbog čega je važno da neku stvar koju uradi, uradi kvalitetno i svrsishodno.

Može se desiti da detetu testo padne na novi tepih ili da se dok briše prašinu polomi neki predmet na polici.

 Bez ljutnje i bez agresivnosti potpuno. Znači, dete je samo svesno da je napravilo štetu i sigurno da će sledeći put da se trudi da to ne uradi. Ne treba se ljutiti, ne treba ga optuživati, jednostavno zajedno skupiti napravljeni nered i idemo dalje. Treba ga pohvaliti za sve ono što je dete dobro uradilo i za svaki pokušaj da pomogne svom roditelju, a ukoliko nije dovoljno dobro odradilo treba ga obavestiti o tome šta ono treba da uradi da bi kvalitet urađenog bio bolji. Sistem nagrađivanja je od ključne važnosti u tome.

Dete od prve do pete godine često izražava potrebu da obavlja neke kućne poslove, Na ovakve detetove potrebe treba odgovoriti, jer ćete odbijanjem učiniti da dete prestane sa takvim zahtevima, a pri tom misliti da to nije ono čime ono treba da se bavi. Skupljanje igračaka, brisanje prašine, pospremanje sopstvenog prostora, poslovi su koje dete treba da obavlja jer je to način da izgradi dobre radne navike

 

DEČJI MEMORANDUM RODITELJIMA

kutak_210313~ Nemojte me razmaziti. Vrlo dobro znam da ne mogu imati sve što želim. Ja vas samo iskušavam.

~ Nemojte se plašiti da budete strogi.To mi se sviđa. Pokažite mi gde je moje mesto.

~ Nemojte se služiti batinama i silom. Na taj način ću naučiti kako se samo sila uvažava, a sve ostalo je nevažno. Radije pokušajte lepim rečima.

~ Nemojte da budete nedosledni. Ako je nešto jednom „ne“, neka uvek bude „ne“. Ako menjate odluke to će me zbuniti i kasnije ni ja neću biti dosledna i odgovorna ličnost.

~ Nemojte obećavati ako ne mislite da ispunite dato obećanje. Time samo činite da izgubim poverenje u vas.

~ Nemojte umesto mene činiti stvari koje mogu učiniti sam. Zbog toga se osećam kao beba, a mogao bih naviknuti da celog života brinete o mojim obavezama

~ Ne obraćajte previše pažnje kad sam lakše bolestan. Mogao bih početi da uživam u ulozi malog bolesnika samo da bih skrenuo pažnju na sebe.

~ Nemojte mi govoriti da ste idealni i nepogrešivi. Sa takvim roditeljima je veoma teško živeti. Ne brinite što malo vremena provodimo zajedno. Meni je važno da to malo provedemo kvalitetno, u igri, smehu i veselju.

~ Nemojte zaboraviti da ne mogu odrastati bez mnogo razumevanja i podrške. Poznato je da zaslužena pohvala ponekat izostane, ali grdnja nikada.

~ Ponašajte se prema meni prijateljski, pa ću i ja prema vama.

~ UPAMTITE:  više učim od primera nego od kritike.

I pored svega, mnogo vas volim, volite i vi mene. Zajedno smo porodica, a ja drugu osim svoje- nemam!

 

ZAŠTO DETE TREBA UPISATI U VRTIĆ?

Dobro organizovan i osmišljen vrtić je inspirativna sredina za učenje, razvoj i napredovanje svakog deteta. Vešto uklopljena grupa vršnjaka i mudar vaspitač čine okruženje koje detetu omogućava da na spontan i prirodan način otkrije i razvija svoje potencijale, i to na svoj način i u sopstvenom tempu.

Rana iskustva imaju presudan uticaj na formiranje dečjih navika i odnosa prema učenju, formiranju stavova, na njihov odnos prema drugima, kao i na njihovo buduće uklapanje u društvo. Uloga nas odraslih, vaspitača i roditelja, ljudi koji se brinu o detetu, je da organizujemo stimulativno okruženje za dečju igru, da ohrabrujemo samostalno istraživanje, eksperimentisanje, zaključivanje, kreiranje… U stvaralačkoj i podsticajnoj atmosferi učenje kroz igru predstavlja zadovoljstvo samostalnog otkrivanja i zaključivanja.

U vrtiću dete ima priliku da uvežbava i isprobava svoje veštine, znanja, sposobnosti i da svoje saznajne, psihološke i socijalizacijske faze prolazi na adekvatan način.

Pripremno predškolski program  (klikni i preuzmi)

OPHODIMO SE JEDNI PREMA DRUGIMA LJUBAZNO I S POŠTOVANJEM

PRAVILA PONAŠANJA RODITELJA:

  • Ulaskom u vrtić poštujemo Kućni red vrtića i Kodeks ponašanja
  • Na primeran način komuniciramo sa osobljem vrtića
  • Štitimo svoje dete u slučaju bolesti i vodimo računa o zdravlju druge dece
  • Informišemo vaspitača o promenama u porodici vezanim za dete koje bi mogle uticati na ponašanje deteta u vrtiću
  • Da redovno dovode dete u vrtić i ako dete ne dođe, obavestiti vaspitača o razlogu nedolaska
  • Da dolaze na roditeljske sastanke
  • Da se odazovu na svki poziv vaspitača
  • Da uvažavaju ličnost deteta
  • Da se pridržavaju dogovorenog vremena dolaska i odlaska deteta u vrtić
  • Da razgovaraju sa decom o drugoj deci, o igračkama, o vaspitačici; da mu podstaknu interesovanje za sadržaje u vrtiću
  • Da prihvate decu kakva jesu

PRAVILA PONAŠANJA VASPITAČA I OSOBLJA:

  • Sva deca su dobrodošla
  • Da vodi brigu o bezbednosti dece
  • Da svakodnevno obaveštava roditelje o svim važnim informacijama za napredovanje ili ponašanje njihovog deteta
  • Da poštuje privatnost roditelja i dece
  • Da neguje dobre saradničke odnose vrtića i porodice koji nam pomažu u  osiguravanju savremene koncepcije predškolskog vaspitanja

PRAVILA PONAŠANJA DECE:

  • Imam svoju sobu i svoje mesto
  • Razumem vaspitačicu i učim šta me interesuje
  • Moja vaspitačica mi pomaže da razumem,napravim,saznam…
  • Da kažem šta me boli,vređa, raduje
  • Da biram s kim i s čime ću se igrati…
  • Da govorim lepe reči..

KADA BIH PONOVNO MOGLA ODGAJATI SVOJE DIJETE

Kada bih ponovno mogla odgajati svoje dijete,više bih bojala prstima, a manje upirala prstom.
Manje bih ga ispravljala, a više s njim veze uspostavljala.
Skinula bih pogled sa sata, a više bacala pogled na njega.
Pobrinula bih se da manje znam, a da mi više bude stalo.
Išla bih na više izleta i puštala više zmajeva.
Prestala bih izigravati ozbiljnost i ozbiljno bih se igrala.
Trčala bih kroz više polja i gledala u više zvijezda.
Više bih ga grlila, a manje vukla.
Rijeđe bih bila stroga, a puno bih mu više toga priznavala.
Najprije bih mu gradila samopouzdanje, a kasnije kuću.
Manje bih ga poučavala ljubavi prema moći, a više o moći ljubavi.

Diane Looman

DUŠKORADOVIĆODECIIRODITELJIMA

Duško Radović

Ako rešite sve probleme svoje dece, ona neće imati drugih problema sem vas.

Blago babama i dedama, koji imaju unuke. Teško nama, koji imamo decu.

Dobro je imati oca i majku, ali je još bolje imati ćaleta i kevu. Svi očevi i majke masiraju svoju decu i iživljavaju se na njima, ali se samo sa ćaletom i kevom može iskreno razgovarati o tome.

Ima velike sirotinje medu našom decom, kojoj, sem para, roditelji nisu mogli ništa drugo dati.

Roditelji se zaprepaste kad čuju da im se deca drograju. Kad su ih poslednji put videli, nisu se drogirala.

 Tucite svoju decu čim primetite da liče na vas.

Mladi moraju da žive noću – beže iz dana koji su okupirali njuhovi očevi i dedovi.

Na mladima svet ostaje, čim stariji donesu takvu odluku.

RODITELJSKA ZAKLETVA

Svečano obećavam da ću:

•     Misliti o sebi kao roditelju. Ja nisam samo nečiji prijatelj, nečiji radnik, nečije dete… Ja sam i roditelj. To je možda i najvažnija uloga koju imam.

•     Pokušavaću da svoje dete razumem i podržim. Ono nema nikoga osim mene. Tek kasnije će vršnjaci biti značajni u njegovom životu, ali čak i tada, ja ću uvek biti njegov roditelj. Drugog tatu ili mamu nikada neće naći.

•     Kontrolisaću svoje ambicije i negovati njegove. Moje dete ne mora i ne treba da bude isto kao ja. Ono treba da ima sopstvene snove i želje.

•     Razgovaraćemo, dogovaraćemo se, pregovaraćemo. Komunikacija će uvek biti način našeg razumevanja i osnova poverenja

•     Kažnjavaću ga (kad god moram) uvek radije glasom i rečima nego udarcima.

•     Izvršavaću obećanja koja mu dajem. Zato ću biti oprezan sa onim šta obećavam.

•     Dozvoljavaću mu pravo na grešku. Često zaboravim da je moje dete samo – dete. Ono se tek razvija i uči na svojim greškama. Neophodno je da toga budem svestan.

•     Negovaću njegovo samopouzdanje. Pohvaliću ga kad god mogu, ne samo za postignute rezultate već i za uloženi trud.

•     Poštovaću njegovo mišljenje. I meni je, u mom detinjstvu bilo veoma važno da me roditelji saslušaju i uvaže ono što imam da kažem. To je važno i mom detetu.

•     Upoznaću svoje dete sa njegovim pravima. Biću prva osoba koja će ta prava u njegovom životu i poštovati. Moje dete ima pravo na život pun prava.

•     U svakom uzrastu, moje dete će osim prava imati i svoje obaveze. One će ga usmeravati i podsticati dalji razvoj.

•     Stalno ću podsećati svoje dete koliko ga volim. Iako verujem da ono to zna, važno je da mu to govorim i pokazujem. Tako ću dodatno negovati naš odnos a ono će odrastati sa uverenjem da u meni ima podršku.

•     Pokušaću svom detetu da omogućim i koren (osećanje doma, sigurnosti, porodice…) i krila (slobodu da istražuje u spoljašnjem svetu kako bi naučilo da se bori, gubi i pobeđujejer ima gde da se vrati, u sigurnost svog doma i porodice).

Roditelj