Рано детињство је период у коме се највише повећава број синапси и то друге године а наставља са благим падом до 6 године.Тај период је посебно осетљив на утицаје и стимулусе из околине.

Пластичност мозга током раног развоја

Пластичност мозга је способност мозга да се опорави и поново изгради,тј.да се неурони обнове како анатомски тако и функционално и да се створе нове синаптичке везе,што детету даје могућност за нови почетак који је највжнији у раном развоју.Самим тим ће се смањити ефекти промена до којих је дошло услед различитих фактора на организaм у развоју.

За дете од рођења па до треће године кажемо „упија као сунђер“,јер је то период када је његов мозак најпријемчивији за стицање нових знања.Стимулација, учење током раног развоја су од пресудног значаја за позитиван развој сваког детета .

Сматра се да се после овог периода потенцијал за развој појединих психичких функција знатно смањује. Што раније идентификујемо поремећаје у развоју, раније ћемо почети интервенцију, чак и ако још немамо успостављену дијагнозу и тако добити боље резултате, тиме умањујући развојни заостатак деце с ризиком у односу на типичне вршњаке и побољшати њихово укључење у друштво.

Прве године живота имају изузетан значај на психомоторни и психосоцијални развој као и на развој детета у сензорној и говорној области које касније, у старијем добу, имају велики утицај на постигућа детета.

Деца свакодневно стичу многа знања и њихов мозак се свакодневно мења у време новог интензивног учења.Да би ново учење оставило физиолошки траг у мозгу мора да доведе до промена у понашању, односно оно што дете учи мора да буде видљиво у његовом понашању.Нпр.ново учење подразумева ситуацију када се дете првипут сусреће са неком интерактивном игром и учи правила игре.Новим сусретањем са истом игром дете показује да је препознаје и да сада без објашњења може да је примењује.То значи да је ново учење оставило траг у мозгу.На тај начин се повећава активност префронталног контекста и то је посебно погодно за пластичност мозга.

Из наведених доказа можемо закључити да неуропластицитет мозга има велику улогу у раној стимулацији деце са ризиком и сметњама у развоју .

ЗАШТО ЈЕ БИТНА РАНА ИНТЕРВЕНЦИЈА? Најважнији фактори везани за бољу прогнозу за децу са поремећаји из спектра аутизма и са свим развнојним поремећајима су рана идентификација и прикладна рана интервенција. Доказано је да интензивни едукативни третмани у раном развојном добу (2-4 године) узрокује дугорочне позитивне ефекте на свеукупан даљи развој детета. Интервенција у раним развојним стадијумима има највећу могућност умањења краткотрајних и дугорочних последица које развојне потешкоће и поремећаји имају на живот детета и породице. Што раније идентификујемо поремећаје у развоју, раније ћемо почети интервенцију, чк и ако још немамо успостављену дијагнозу, и тако добити боље резултате,тиме умањујући развојни заостатак деце са рузиком у односу на типичне вршњаке ипобољшати њихово укључење у друштво.

КАКО СВАКОДНЕВНЕ СИТУАЦИЈЕ ПРЕТВОРИТИ У ПРИЛИКЕ ЗА УЧЕЊЕ

Свака животна ситуација је шанса за учење!

Користите ситуације као што су:

• одлазак у самопослугу да идентификујете боје (“ Која је ово боја?”, “ Донеси ми нешто плаво”), бројеве, вежбате праћење вокалних захтева (послушност), развијате имитацију код свог детета (гурање колица, прикупљање намирница, чекање у реду, паковање, плаћање, итд.).
• прање веша да идентификујете боје, учите сортирање и спаривање гардеробе (спарујете по врсти, боји, власнику, величини: чарапе с чарапама, мајице с мајицама, црвено с црвеним, татино с татиним, итд.), имитирање, праћење вокалних команди (“ Стави све чарапе у корпу!”, “ Покупи све!”, “ Дај ми панталоне!”, итд.).
• кување да развијате имитацију (“ прво ја, гледај ме, па ти”: резање, прање, мешање, сипање,итд.), пажњу, учите боје, именовање хране, спаривање (“ Стави јагоду са јагодом!”, “ Стави јабуку са воћем!”), за праћење вокалних команди ( “ Донеси ми млеко!”, “ Врати млеко у фрижидер!”, “ Стави у судоперу!”, “ Донеси ми кашику!”, “ Покажи ми парадајз!”, “ Где је чинија?”).
• пресвлачење/купање да учите дете да покаже делове тела, да именује делове тела и предмете који се користе у овим активностима, за праћење вокалних команди током ових рутина, вокалну имитацију, имитацију с предметима и имитацију с деловима тела: “ Уради ово” (протрљате косу), “ Сад ти”: ( дете имитира ту радњу), “ Уради ово” (потопите паткицу), “ Сад ти”.
• Игра тестом – Дете на интересантан начин може развијати фину моторику шаке кроз игре тестом. Можете замесити тесто заједно са дететом и показати му како да га гњечи, сече, обликује. Корисна активност је ставити, на пример, зрно грашка или пасуља у тесто и показати детету да треба да га пронађе својим прстима. Сама ова игра често је подстицајна, али уколико није, можете ставити уместо зрна грашка или пасуља ситну бомбону или комадић чоколаде коју дете воли и може га појести као награду

Логопед: Љиља Бобић